Kad se Sneža (za)igra
Ova Snežana Marković pa još i Samardžić pa još i ministar sporta (mada više liči na nastavnicu koja predaje domaćinstvo) se baš dala u kampanju. Svakog dana nekog poseti, čak i poklon donese. Ne, nije to ono "kilo kocke i stograma kave". Žena uručuje plakete, a sve povodom druge godišnjice rada Ministarstva omladine i sporta. Vaaau! Stvarno veliki i značajan jubilej. Dve godine ministarstva. Toliko rezultata, medalja, toliko priznanja "našem sportu" iz sveta, toliko novootvorenih terena, sportskih sala"¦ za samo dve godine. Eeeee, gospodo, pa čak i da je sve ovako, nije baš najnormalnije da se slave dve godine rada ministarstva.
I sad, aj da čovek razume što je plaketa data Odbojkaškom savezu Srbije i Aleksandru Boričiću, njegovom predsedniku ili Dudi Ivkoviću. Ali zašto plaketa Tomislavu Karadžiću, predsedniku nečega što se zove Fudbalski savez Srbije koji je kao "pokazao da se ozbiljnim radom stiže do rezultata" samo ne znamo kojih. Jel’ neregularne lige, haosa u klubovima, mutnim tipovima koji se motaju oko klubova i igrača, sve manjem i manjem broju gledalaca.
Kažu i da Ministarstvo "uspešno sarađuje sa Savezom na nekoliko važnih projekata, kao što su izgradnja ‘Kuće fudbala’ i mini-pič terena sa veštačkom travom u četrdesetak opština u Srbiji, koji će prevashodno biti namenjeni sportskim aktivnostima dece i unapređenju sportske infrastrukture". Kako ovo lepo zvuči, kao ono – Vlada Srbije opredelila se za što brži put Srbije u Evropu, trice i kučine koje se samo u kampanji pominju i pamte ih samo budale. Naravno, poentira se "činjenicom" da je Ministarstvo omladine i sporta "uspešno sarađivalo sa Fudbalskim savezom Srbije i na planu borbe protiv negativnih pojava u sportu". Da, da. Navijači se sad ponašaju kao medicinske sestre, čak su i u pozorište počeli da idu, jednog su čak videli i u Beogradskoj filharmoniji.
Zakona o sportu još uvek nema. Ima nekakav nacrt zakona koji se vuče mesecima, pa imaju neke javne rasprave, pa onda oni koji imaju njihove predloge, pa povuci, pa potegni, pa drž nane da nabijem. U Zvezdi se promeni više uprava za poslednje dve godine nego od osnivanja do danas. Jagodina pobeđuje Partizan u sred Beograda. Ova reprezentacija jes’ pobedila u dve tri utakmice, ali…
A Samardžić Marković bi da se igra ministra, deli plakate i zamišlja da i mi, poput nje, ne znamo šta je posao prvog čoveka srpskog sporta. Znamo i te kako. Naučili smo da Deda mraz ne postoji, da patuljci ne postoje i da, nažalost, mnogo "Snežana" sedi u Vladi.
Povezani tekstovi:
Prijavite se na Newsletter
Najnoviji postovi
- Umesto ture viskija
- Kako je Vuk Drašković postao Žare Magare
- Šta spaja Mila i Mileta i razdvaja Đukanovića i Dodika
- Ko je srpski Kisindžer
- Slobodni mediji su slobodni ljudi. Predlažem Carski rez
- Kako je sport sistematski uništavan od… države
- Đilas – prezime autogola
- Bluz verbalnog delikta i revolucionarne pravde
- Baterije za daljinski koštaju 205 dinara
- Prvo lice jednine