Eldorado za korupciju

Izgleda da je Kosmet, stvarno, najskuplja srpska reč. Ne samo u onom značenju koje je na umu imao Matija Bećković. U smislu verske i kulturne kolevke, već i u materijalnom. No, opet se ne misli ni na onaj, toliko puta pominjani, lignit -već na svež novac iz budžeta. Ali i javnih preduzeća.

Odluka da se iz budžeta Srbije daje novčana pomoć srpskom i nealbanskom stanovništvu na Kosmetu doneta je gotovo pre devet godina kako bi se pomogao "taj živalj dole". Međutim, kako kažu, sagovornici Ekonom:east magazina pare ne odlaze u prave ruke, ne služe jačanju institucija u južnoj srpskoj pokrajini, nego za bogaćenje već bogatih ljudi u Beogradu i kupovinu nekretnina po centralnoj Srbiji.

Kol’ko para

"žBudžet ministarstva za KiM u narednoj godini biće četiri milijarde dinara", kaže za Ekonom:east Oliver Ivanović državni sekretar ovog ministarstva. On dodaje da se tačna cifra novca koji se izdvaja za Kosmet ne zna jer pojedina ministarstva zasebno izdvajaju novac a davanja nisu samo iz budžeta, već postoje i pojedinačne donacije koje daju opštine, Vojvodina, grad Beograd.

"žIzdvajaju se sredstva za plate lokalnih samouprava, projekte povratka, humaniratne svrhe. Ali imamo i sredstva koja izdvaja NIP za izgradnju infrastrukturnih projekata ", pojašnjava Ivanović. Dosta novca odlazi i na socijalna davanja, a oko 25 hiljada ljudi je na platnom spisku. To su pre svega budžetske ustanove, lokalna samouprava, zdravstvo, školstvo.

Nezvanično se pak može doći do podatka da za oko 12 hiljada radno angažovanih u sistemu školstva, zdravstva i lokalne samouprave na Kosmetu, država izdvaja po hiljadu evra u proseku, što je oko 12 miliona evra mesečno. Na godišnjem nivou je to cifra od oko 144 miliona evra.

Strategija prelivanja novca

Na naše pitanje koliko ovakva politika podrazumeva postojanje bilo kakve strategije, srednjoročne ili dugoročne, državni sekretar ministarstva za KiM kaže da ne postoji neko posebno telo koje se na taj način bavi ovim pitanjima.

"žPotrebno je imati takvo telo koje bi izradilo strategiju razvoja Kosmeta u narednih 10, 20 godina. Naše ministarstvo nije osposobljeno za donošenje bilo kakve strategije, ali smo morali da damo smernice za novu politiku prema KiM, a do ovog trenutka to nismo uradili. To podrazumeva da moramo da imamo kapacitet za tako nešto, a ja sumnjam da mi imamo kapacitete", kaže dalje Ivanović.

"žNije tu u pitanju samo novac iz budžeta, kaže za Ekonom:east Dušan Janjić, koordinator Nove socijaldemokratije već indirektno i novac iz javnih preduzeća. "Tu postoji ogromno prelivanje novca. Prebaci se, na primer RTS-u novac na ime zaposlenih u televiziji Most, a ona je donedavno imala 540 zaposlenih radnika", navodi Janjić dodajući da su korupcija i kriminalizacija postala pravilo. "Imamo štetu koju je nemoguće ispraviti. Evo, idite do neke radnje i vidite na deklaraciji proizvoda da postoje neke stavke koje su obojene crnim flomasterom. Međutim, tu se može videti da piše: uvezeno za Kosovo. Ali ta roba nije uvezena za Kosovo već se tako izbegava duplo plaćanje PDV-a", precizira dalje Janjić.

On kaže da je glavni problem sa transferom novca na Kosmet njegova namena. Jer je on bačen ako nije investiran da se ojača srpska zajednica, već služi da se bogate ljudi u Beogradu.

"žTo je čisto presipanje iz šupljeg u prazno", konstatuje za Ekonom:east Momčilo Trajković, predsednik Srpskog pokreta otpora sa Kosmeta. "Ima novca kad je u pitanju elita, ali ljudi koji ovde žive su i dalje bez tog novca. Ogromne pare idu na plate, kupovine kuća i stanova u centralnoj Srbiji", kaže Trajković i dodaje da čitave porodice koje ništa ne rade primaju 200 odsto uvećanu platu.

"žImate sad u Gračanici sedište bivše SO Priština koje broji 900 zaposlenih, imate zaposlene u Toplani a ljudi se greju na drva, imate zaposlene u bioskopima, a u selu nema nijednog bioskopa", svedoči Trajković.

Aleksandar Fatić, direktor centra za bezbednosne studije kaže za Ekonom:east da je problem novca koji odlazi na Kosmet isti kao i problem novca u Srbiji. "Dole imate toplane koje ne postoje, i ovde imate dodeljivanje državnih stanova. Evo, imali smo skoro izveštaj revizora o nenamenskom trošenju novca u ministarstvima. To vam je isti slučaj. Naš glavni problem je korupcija", smatra Fatić dodajući da postoji način da se te stvari dovedu u red, kontrolom i jačanjem kapaciteta revizorske institucije.

Oliver Ivanović ne misli da će odluka Međunarodnog suda pravde promeniti odnos države prema Kosmetu već da je ovo trenutak za stvaranje veoma kompleksnog tima u kome neće glavnu reč voditi političari, već naučnici.

Porezi i carine

Namera Euleksa da uvede carine zbog koje su Srbi nedavno protestvovali na prelazu Jarinje, imala bi najmanje dve posledice "“ srpske firme koje na Kosovo godišnje otpreme robe u ukupnoj vrednosti od 400 miliona dolara, morale bi da poskupe proizvode i do 50 odsto, a neke bi zbog nekonkurentnosti, morale da se povukle sa tržišta KiM.

Danas je promet robe između Srbije i Kosmeta slobodan. Roba iz Srbije oslobođena je i PDV-a i UNMIK-ove takse od oko 18 odsto koju su firme plaćale sve dok Srbi početkom prošle godine nisu spalili carinske punktove Jarinje i Brnjak. Jedina obaveza za firme koje plasiraju robu u južni, albanski deo, jeste da deklarišu proizvod na albanskom jeziku. Ukupno je za prvih deset meseci ove godine razmenjena roba u vrednosti od 280 miliona dolara, od čega je 90 odsto bila roba isporučena na Kosmet, dok je odande nabavljeno robe u vrednosti dva miliona dolara.

Uvođenje carine na robu koja ide iz Srbije na Kosovo, nesumnjivo bi pogodilo firme kojima je južna pokrajina značajno tržište, ali i stanovništvo Kosmeta. "Nama treba neki oblik kontrole. Carina je element državnosti, tako da mislim da kosovska carina ne sme biti uspostavljena, to može biti samo EULEKS-ova carina kao zamena za UNMIK-ovu carinu. Moramo se sačuvati od te opasnosti da direktno ili indirektno priznamo nezavisnost. Srbija neće, bar 15-20 godina napraviti ništa što bi moglo da se tumači kao indirektno ili direktno priznanje. Prema tome, carina ne, nekakva finansijska kontrola protoka robe preko administrativnih prelaza svakako mora da postoji, ali za tako nešto je potreban sporazum", kategoričan je Oliver Ivanović.

S druge strane, Srbija ne ubira nikakve poreze sa Kosmeta. "Ne vidim razlog zašto se sa tim ne počne. Sve što se od poreza ubira, ubira se na samom administrativnom prelazu, ali mislim da bi ozbiljnija organizacija poreske uprave na terenu morala da za rezultat ima početak naplate poreza, jer ni struju nismo plaćali deset godina, pa se ovih dana očekuje da će odobriti prve račune za struju što znači da ovo stanje potpune neregulisanosti ne može beskonačno da traje", smatra Oliver Ivanović.

"žPokušao sam neke promene da iniciram, ali čini mi se da smo svi fokusirani na Međunarodni sud pravde čekajući čudo. Tu čuda neće biti. Ubeđen sam da Srbija ima mnogo veće šanse da u narednih četiri do pet godina uđe u EU i da odatle, jačajući svoju ekonomsku poziciju, iz čega sledi politički uticaj, a samim tim slede i bolje šanse da se reše problemi teritorijalnog integriteta", jasan je Ivanović.

Od ljudi koji dobro poznaju tamošnje prilike i priču vezanu za transfere novca može se čuti kako država tu ne radi stvari kako treba. Ekonom:eastovi izvori navode da Srbija nema strategiju razvoja na Kosmetu, i da mora da postoji kontola gde ide roba i kako to mi kao pomažemo Srbima ako roba koja dođe u severni deo, produži dalje. Na taj način se zapravo finansiraju oni koji ne priznaju Republiku Srbiju. To, verujemo, nije cilj Srbije.

Povezani tekstovi:

• Holandski scenario