Sveprisutni TABOO

“A sada, specijalno za našeg dragog i uvaženog gosta:

Dovešće u našu avliju,

suživot i demokratiju,

iznad Beške zora sviće,

dobro dos’o predsedniče,

iznad Beške sunce sija,

radujem se tebi i ja”

Ovako bi, da su muzikanti (kao kamermani) na vreme bili obavešteni, mogla da počne nenajavljena i iznenadna poseta Borisa Tadića graditeljima na mostu kod Beške (auto put Beograd ““ Subotica).
Kad bi se zajebavali. A hoćemo.
Ako može predsednik što ne bi mogla obična sirotinja raja, koja porez plaćati ne može, i trpeti ovoliku fluktuaciju dinara.

Izgleda, naime, da se Tadiću svidelo da bude neko drugi. Pa je katkad Kluni, po nekad građanin, na momente Putin. Inače je sveprisutan.
Nekad je sveprisutan bio samo Bog (za vernike). Partija i duh proletarijata (za komunjare). A sad je to advertajzing.

Nekad je predsednik čitao šta pišu novine. Sad im piše. Pisma.
Nekad smo imali Slobine i opozicione medije. Sad su svi pozicioni.
Nekad je dobar novinar bio onaj koji pita. Ono što političari žele da sakriju. Sad je dobar novinar onaj sa čijim je pitanjima saglasan sagovornik. Inače sledi čistka. Inače ga proglase nepristojnim. Jer, po Bogu, predsedniku se postavljaju samo ona pitanja koja on želi da čuje. I? Pa nema I. Ima samo TABOO. Koji se širi.

Evo samo jednog (od mnoštva) primera koji to ilustruje. Sve je počelo ovako. Pa je nastavljeno pomenutim pismom, te ovakvim razgovorom. Onda je usledio sporni intervju. I reakcije. Onda pre neki dan još jedan (mail) intervju. A onda ovo.

Povezani tekstovi:

• Zorzi, pičkica ili hejter
• Baterije za daljinski koštaju 205 dinara
• Kletva
• Polemika u državi mrtvih