Holandski scenario
U politici, čini se, ne važi pravilo da se, dok je u toku, ne sme uticati na sudski proces.
Pa je one koji su pomislili da će neka ozbiljnija priča i tenzije na Kosmetu sačekati savetodavnu odluku Međunarodnog suda pravde o samoproglašenoj albanskoj nezavisnoti prvo, još jednom, razuverio Milo Đukanović. A onda i Piter Fejt, administrator takozvane civilne misije EU na Kosmetu.
“Praktične koristi”
“žStrategija za sever Kosova”, naziv je plana kojim civilna misija i vlada u Prištini žele da uspostave kontrolu nad severnim delom Kosmeta. Formiranje zasebne opštine Severne Kosovske Mitrovice je, prema ovom dokumentu, najvažniji korak u nastojanju Prištine da uspostavi vlast nad severom i da se Srbima koji tu žive akcenat stavi na “praktične koristi” od decentralizacije, kako bi se zaobišla činjenica da “osnivanje nove opštine Severna Mitrovica označava i prihvatanje nezavisnosti Kosova”.
Fejtova strategija predviđa i pojačano prisustvo Kosovske policijske službe na severu, osnivanje sudova i potpuno preuzimanje kontrole nad dva carinska punkta prema Srbiji. Sve bi trebalo da zaživi posle izbora za Skupštinu Severne Kosovske Mitroviće, koji su planirani za maj, a posle bi sličan mehanizam bio primenjen i za Zvečan, Leposavić i Zubin Potok, opštine u kojima Srbi imaju većinu.
No, nije međunarodna politika partija šaha, pa da se okonča relativno brzo. Ali su potezi koji se vuku strateški.
Nedostatak strategije
Nebojša Čović, bivši šef Kordinaciong centra za KiM kaže za Ekonom: east da je ova inicijativa očekivana i usaglašena između EU i Amerike.
“žPosla Štajnera i njegovih “sedam tačaka za Mitrovicu” ovo je drugi, odnosno bilo kakav paket, koji se pojavio u međunarodnoj zajednici, i koji se bavio problemom enklava odnosno uključivanjem Srba u kosmetsko društvo”, konstatuje Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose. Međutim, kaže Janjić za Ekonom:east, odmah se postavlja pitanje kako međunarodna zajednica deluje na Kosmetu kad nema nikakve strategije, pa je, smatra, i dokument Pitera Fejta krajnje jednostran, kao što je bio i Štajnerov.
Prema Janjiću, ne beži samo Beograd od realnosti već i Piter Fejt, a ta realnost je etnički podeljeno društvo. “Ne može se problem rešiti tako što stavljaš teritoriju pod kontrolu jedne vlasti a zaboravljaš da postoje ljudi. A to je glavni problem ovog plana”, precizira Janjić. On dodaje da su izbori za srpske skupštine opština koje je prvi put javno organizovao Beograd, učinili ranjivim taj isti Beograd i politički motivisali Fejta da izađe sa kontraplanom.
“žTakođe, Srbi koji dole žive u realnom životu imaju kosovske institucije, policajce a Beograd je pokazao da ne brine previše o njima kad ih je izopštio za izdavanje pasoša, a pre toga kad je ljudima u Štrpcu naložio da vrate, odnosno da pogon Elektroprivrede daju Kosovskoj energetskoj mreži”, pojašnjava Janjić. On dodaje da će između interesa Srbije ili Srba na Kosmetu, vlasti u Beogradu prednost dati interesima Srbije. “Ojačao je Sejdiju, oslabio Tači, pa je sada je međunarodna zajednica odlučila da se ova vlada ne raspadne i ovim programom pomogla i Tačiju da iskoristi prednost nad Srbima”, dodaje Janjić, konstatujući da ipak ovaj program ima male šanse da se realizuje, ali pomera političko raspoloženje.
Uslovljavanje
S druge strane ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je prošle nedelje u Briselu da Evropska unija ne stoji iza planova za sever Kosova Međunarodne civilne kancelarije, koje je objavio specijalni predstavnik EU Piter Fejt. “Ti planovi nisu dobili podršku EU i to je za nas od izuzetno velike važnosti, jer je taj plan za Srbiju neprihvatljiv”, rekao je Jeremić. Nebojša Čović, međutim, smatra da Piter Fejt nije neozbiljan čovek, već vrlo iskusan političar koji nije solista. “On je izabran da saopšti vest, a vreme će pokazati ko stoji iza toga”, kaže Čović za Ekonom:east dodajući kako podržava veliku energiju Vuka Jeremića, ali da mu se u pojedinim trenucima čini da je ostavljen u ofsajd poziciji.
Može sebe da teši Jeremić kako god želi, smatra Dušan Janjić, ali većina u EU podržava Fejta. “Formalno, birokratski ne podržava ga Komisija, ali se on bori za većinu u Evropskoj komisiji kako bi bio nametnut stav da Srbija ne može u EU dok ne reši problem sa Kosovom. Fejt pokušava da dobije samo jednu državu i dobiće je, jer je i za uslovljavanje izručenjem Mladica bila dovoljna Holandija”, kategoričan je Janjić.
Sa ovakvim pogledom na nove inicijative za sever Kosmeta, donekle je saglasan i Nebojša Čović. “Ima i takvih razmišljanja, ali ona nisu u većini”, smatra Čović dodajući kako i za mnogo veće bitke neki stavovi nisu bili većinski pa su to postali.
Najzad, naši sagovornici saglasni su da od odluke Međunarodnog suda ne treba mnogo očekivati, da se već sad zna da će to biti fifti-fifti (Janjić) odnosno da će svi pobediti i niko izgubiti (Čović). I da se, kao što nije nastao odmah, problem Kosmeta neće ni rešiti tako brzo.
Dakle, biće ovo jedna baš duga partija šaha. Sve će zavisiti od koncentracije igrača i strategije da se ne žrtvuje toliko figura zarad nečije kraljice. Ono što se jedino sigurno zna jeste da će sve biti pod zvonom EU, odnosno Amerike.
Povezani tekstovi:
Prijavite se na Newsletter
Najnoviji postovi
- Umesto ture viskija
- Kako je Vuk Drašković postao Žare Magare
- Šta spaja Mila i Mileta i razdvaja Đukanovića i Dodika
- Ko je srpski Kisindžer
- Slobodni mediji su slobodni ljudi. Predlažem Carski rez
- Kako je sport sistematski uništavan od… države
- Đilas – prezime autogola
- Bluz verbalnog delikta i revolucionarne pravde
- Baterije za daljinski koštaju 205 dinara
- Prvo lice jednine