Bluz verbalnog delikta i revolucionarne pravde

Aleksandar Vučić nije kriv za poplave.
Znam, sad je više od pola vas prestalo da čita tekst.

Tviteraši nisu širili paniku.
E, sad je ono malo što je ostalo na blogu klinknulo na close.

Mama, znam da si ti tu, pa da nastavim sa pisanjem.
Mogao sam ti ovo i telefonom reći ali da ne bude da si mi finansirala studije za džaba. Sin novinar, valja nešto napisati.

I sama znaš da je naš premijer svemoguć i sa pravom me sad pitaš zašto nije udario štapom po vodenoj zmiji kad je krenula da palaca jezikom i zaustavio to zlo na mestu licinom.
Ne znam mama. Čudni su putevi gospodnji, nije na nama da sudimo.

Kao što rekoh, veruj mi, za poplave nije kriv.
Pa poplavilo i po Hrvatskoj, Bosni. Grna kiša udarila. Mi smo gore visoko, eto bar neke koristi od te planinčine.

Ali je zato njegova administracija kriva za dve, Borisova za oko osam, Koštuničina za kol’ko je ono vlad’o godina i isto toliko godina nečinjenja ili slabog činjenja da se očiste rečna korita, naprave novi i utvrde stari nasipi, koliko-toliko osigura putna infrastruktura ako već kuburimo sa novom, organizuje sektor civilne zaštite, poprave sirene za uzbunu, kupe lopate…ej lopate nisu imali…

Dakle, svi oni koje ti finansiraš plaćanjem poreza đuture dele odgovornost za sprečavanje štete jer su umesto vladanja pomalo mogli i da upravljaju pa bi ona svakako bila manja.

Krivi su i za izostanak sirenja svesti kod građana o osiguranju useva, imanja, objekata…njihovo je da kažu, pokažu, pa možda i nateraju ljude da se osiguraju.

Dakako, da budemo do kraja pošteni, ima tu i krivice novinara, analitičara, političara u opoziciji u određeno vreme, svih ostalih…i mene možda sa njima, koji bi graknuli u bilo kom periodu prethodnih godina da je bilo ko izašao sa idejom da potroši milijardu i po na sprečavanje mogućih poplava koje se dešavaju jednom u 100 godina. Bilo bi dosta onih koji bi pričali da ima toliko prečih stvari.

Điki? Ma šta je mogao Điki za one dve godine, napalo ga bilo sa svih strana. Stranci traže istinu, odgovornost i pomirenje, domaći ordenje i nameštenje, menadžer Veran frekvenciju zbog zasluga za narod, onih 16 njegovih patuljaka trebalo na’raniti, Peščanik i Pera Luković ga kritikuju što se vozi pored Arene i piše tekstove za Vreme…ma sećaš se.
I posle ga izrodi streljali.

O Slobi nećemo, zbog njega mi nisi ni dala da učim za novinara.
Eee, ne smem ni da ti pričam. Ono novinarstvo u Miloševićevo vreme je u odnosu na ovo današnje kao tvoja trouglasta pita sa zeljem što mi šalješ u odnosu na prazan burek koji stoji pe’-šes’ dana.

Bolje što tamo nemaš Studio B, došao pre neki dan Vesa iz Blica i tercira Ratku Dmitroviću. E, da, baš tom Dmitroviću. Ma samo bi se nervirala kao što sam se ja iznervirao kad su skinuli Todoru iz Valjeva ceo blog.

Gledala si i preksinoć onu Oliveru Jovićević.
Vide li mama kako je smerna đevojka, usta ima progovora nema, nije vila da svija oblake već novinarka da gleda preda se. I još mnogo raznih Vesa i Olivera ima u ovoj profesiji – koja to više nije. O Svetama da ti i ne pričam.
Ma kakva Bojana. Pa ona otišla u PR, šta će žena.

Evo, da ti priznam i ja sam se okrenuo moleraju. Malo boli glava od onih boja ali umazane ruke brzo se speru, što kaže Džoni.

Pišem li?
Pa, malo ovde nešto piskaram kad mi stomak reaguje.
I na tviteru. Joj što tamo lajem…čuj mene lajem, znaš kako sam fin. Ali mi veruj na reč, nemoj da ideš da čitaš.

Tamo ti je kao u narodu. Mnogo glasova, pa ti razaznaj.
K’o pijac’. Svega ima. I kvalitetne, ekstra kvalitetne robe ali i trulog voća.
Ponuda i tražnja. I poverenje.

Kuku, da vidiš koliko je naivnih.
Na primer, ima neka kokoška, ma stani majka, ne viči odmah, ne vređam žene nego se ona samo tako zove. Ili voli da je zovu. 

Inače, tamo ti je trend da se piše pod pseudonimom. Ali nije Staljinova Rusija pa da mora tako nego sve junaci iz mraka. Dobro ne sve, ipak je više naloga sa pravim imenom i prezimenom i biografijom.

Ova kokoška nema biografiju, mislim nema je na nalogu, ali lično verujem da je neki rod Arturu Klarku. Ozbiljno ti kažem.
Ona se, nesebična kakvu je Bog dao, za vreme ovih poplava nalazila na svim mogućim mestima, čula se sa svim mogućim ljudima, videla se sa još više njih (sumnjam da je skoknula i do Obame ali rekla CIA da se ne objavljuje) i istovremeno nam sve to saopštavala preko tvitera u realnom vremenu, te je jedino objašnjenje da ima moć teleportovanja.

Ma čudo jedno od žene. Nosim se mišlju da ako se Vučić umori ili mu se jednostavno smučimo jer ga ne zaslužujemo pa abdicira, nju predložim za naslednika mu. Niko drugi nema toliko energije. Volje. Želje.

E ta kokica, vidiš da sam fin, obaveštava nas tako jedared da su joj se javili programeri koji mogu da naprave sajt za razmenu informacija tokom vanredne situacije!

A neki fini momci koji isto imaju tviter naloge (dobro mama, sigurno su im pomagale i neke fine devojke) napravili taj sajt o kojem ona priča nedelju dana pre njenog obaveštenja za javnost.
Inače, ona ti je pokazni, slučajno uzeti, primer. Ima kokošaka a i petlova takvih oho ho.

Elem, da ti kažem, nema univerzalnog fotorobota tviteraša.
Neki su pomagali. Neki su obaveštavali.
Retvit je za vreme poplava bio jako popularan. Svima se izlizao onaj dugmić.
I pomoglo to ljudima. Jeste ozbiljno.
Životi spaseni, bre. Tebe mi.

Ali počelo da ih se zove herojima. Odma’ da ti kažem da tvoj sin to nije.
Kao što vidiš pišem ti ovo dakle postojim, a heroji su oni koji su dali život kako bi spasili neki drugi život. Kao onaj vatrogasac Dejan Lazarević. Ili su bar rizikovali.
Uostalom, svi znaju da je sve uradio Istok. Ostali su se samo nakačili.

Dosta njih su stvarno časni ljudi.
Neki su, kao i u svakom zamešeteljstvu, postali i profiteri. Ne materijalni.
Neki su se i hvalili što su pomagali. Neki su hvalili druge što su donirali pomoć.

Te ovaj dao ovoliko, te onaj dao onoliko, rekoše i da je onaj Bajatović što vodi gubitaško monopolističko javno preduzeće odrešio kesu na preduzeće. Ali i svoju.
Odakle kad su u gubitku. A odakle i njemu. Raspitivao se ja da li su tolike pare od plate ili je možda dobrotvor prodao nešto od svoje imovine koju je nasledio pa dao onima koji nemaju, ali ne stigoh jer zatrpaše lajnu sa Verom Matović.

Ma znaš, ona narodna pevačića. Sirotica darivala neke palete sa vodom i videla od ostalih koji se hvale kako su nesebični pa stavila svoje postere na te palete. Kud svi altruisti tu i gospođa Matović.

Da vidiš tek tad oluju. Kad je napadoše pravoverni i bezgrešni, kad se to ostrvi, kad nadođe lajna. Ma znaš, ti prvo udare na nejač.

Em Verka nema tviter da im odgovori em nije red udariti na neke veće dobrotvore jer sutra može da ti zatreba posao kod njih a na internetu ostaju svi tragovi kao kod nas kad padne sneg u februaru. Sve se vidi. I posle nema nameštenja. Nema platice. Nema za hleba seko i batice.

Ma gleda se majka, sve se gleda, kako se ne gleda. Pa ovde ti je fejv i lajk postao pitanje egzistencije još od vremena kad je Džesi vedrila i oblačila. O šeru i retvitu da ne govorimo. Ima te dokone paskale koja ide redom, sve beleži i onda kerberi javljaju. Pa ti klikni nešto ako smeš.
Ljudi lajkuju u sebi. Fejvuju sa grejs periodom.

Mnogo sam odužio. Da pišem za čitaoce urednik bi ovo odmah pola bacio. Ali pišem tebi pa još nisam prešao na glavnu stvar. A i sve nešto, pravo da ti kažem, otežem. Da ne paničiš.

E da, panika.
To ti je sad najfrekventnija reč u javnom i sajber prostoru.

Sećaš se ono kad je Vučić uspaničeno došao na otvorenu sednicu Vlade, gledala si, i kad je tek prosušene kosice vikao da ugase telefone i da bude tišina. I onda mu na tviteru zamerali zašto dira onog dečka sa naočarima što sedi pored njega. Znaš onaj fini uredno pošišani batica što ispod sebe ima SAJ, Žandarmeriju, PTJ i ostale milicajce ali ne donosi sud o stanju na terenu na osnovu njihovih izveštaja već gleda kako je šef raspoložen. Ako se Aleku okice cakle, onda je sve ok, ako je namršten, onda diži borbenu gotovost.

Tviterašima tugaljivim kakvi jesu bilo žao pa kritikovali šefa što viče jer se dete potresa. Ma budale tviteraške. Nije šef na krizni štab mislio ništa loše već je samo hteo besprekornu tišinu kako bi čuo muvu. To je jako važno jer na osnovu zamaha njenih krila može da pretpostavi koliki će talas vode naići u Šapcu. Isti princip kao kad Beba, ako je verovati pokojnom Tijaniću, uperi prst ka mesecu i analizira prst. Čista primena zakona fizike.

E posle i On nije naivan pa i On njih optužio za paniku. Te pisali o leševima koji plutaju, te ovo, te ono. Onaj njegov što liči na sefa sale hotela „Jugoslavija“ iz 70-tih se borio i protiv poplava i protiv dezinformacija, kako saopštiše mediji ovde u prestonici. Kakav borac takva i borba.

Ma kažem ti, svega i svačega ima. Zato ti ovo sve potanko i pišem. Jer majka, ništa nije crno belo. A današnji ljudi vole da je sve crno belo. Ti znaš da familija u koju si se udala navija za Partizan ce-lo-ku-pna ali ne volimo da rasuđujemo na prvu.
A toga ti je bilo onoliko.

Bilo je premalo zdrave kritike a previše olakog osuđivanja. Sa obe strane. Ma sa svih strana.
I onda se sve strane ljute. I nijedna se ne drži principa.

Probao sam da podsetim ove moje na lajni na filmove Živka Nikolića i Živojina Pavlovića ali oni misle da se samo pravim pametan ili da sam plašljiv pa ne smem da šerujem i retvitujem slike na kojima se traži glava Čučkova i glava od Malog. Majka, nije mali, nisam ga ponižavao, tako se čovek preziva.
Vaspitala si me da nikako ne treba podržavati revolucionarnu pravdu. Nego da se sve lepo ispita.

Ali hajde ti objasni. Ovi jedni se ljute što njih osuđuju, ovi drugi što njih osuđuju. Jedni ne misle nego čim pre da otkucaju 140 karaktera a ovi drugi k’o slon u staklarskoj radnji.

Pučina je stoka jedna grna, kao što reče vezir u Njegoševom Gorskom vijencu a pomisliše ovi jedni. Ali i jedni i drugi, iako su možda čitali Seneku, zaboravljaju da je gomila najlošiji tumač istine. E ta gomila nam je došla glave. Sve u gomili. Daj da se svrstamo čim pre.

Najčešće u dve. Kažem dve jer su te dve grupe najveće. Naravno da je ona uz strukture veća i jača. Treba li naglašavati.
Ima još grupa. Sa poplavama i bez poplava.

Ako se slučajno nekom omakne pa se osim tebe zatekne na ovom blogu, biće i tu grupa. Svako će možda hvaliti deo gde kritikujem one i kuditi deo gde hvalim ove. I obrnuto.

Ti nemoj da brineš. Poene zbog ovoga neću dobiti. Nešto mi liči da ću se i zameriti.
Zato šalji one pite.

Povezani tekstovi:

• Nema povezanih tekstova