Kako je sport sistematski uništavan od… države

Pravljenje dece je jedina rabota koja izvođačima radova u mraku može da donese pozitivan rezultat.
Sve ostalo je, pre ili kasnije, osuđeno na propast.
Retko su i kvalitetna deca sigurna ako ih docnije ne vaspitavaš na svetlu.

Zvezda (ako je nju neko prepoznao – dobro je učinio) i srpski sport generalno su za to najbolji primeri.
U tim halama, objektima, stadionima ili rupama, jeste „dozvoljeno“ ono što nije na ulici. Ali samo navijačima. I samo u Srbiji. Nažalost.
Svi ostali bi trebalo da se drže pravila.

Međutim, jedino Opširnije »

Đilas – prezime autogola

Veselko Tenžera.
Prvo je što izgovorim polaznicima na školicama novinarstva citirajući da novinari ne treba da budu hrabri jer to je posao za hajduke, već da sumnjaju.
I naglasim: ovako treba.

Da nekim slučajem predajem političku nauku počinjao bih sa – Dragan Đilas.
I tri puta ponovio: ovako nikako ne treba.

“Raspolagati tuđom mukom nije mala zajebancija”, ma znam.
I ne raspolažem. Neka su mu sretne rane.
No on njegov Opširnije »

Bluz verbalnog delikta i revolucionarne pravde

Aleksandar Vučić nije kriv za poplave.
Znam, sad je više od pola vas prestalo da čita tekst.

Tviteraši nisu širili paniku.
E, sad je ono malo što je ostalo na blogu klinknulo na close.

Mama, znam da si ti tu, pa da nastavim sa pisanjem.
Mogao sam ti ovo i telefonom reći ali da ne bude da si mi finansirala studije za džaba. Sin novinar, valja nešto napisati.

I sama znaš da je naš premijer svemoguć i sa pravom me sad pitaš zašto nije udario štapom po vodenoj zmiji kad je krenula da palaca jezikom i zaustavio to zlo na mestu licinom.
Ne znam mama. Čudni su putevi gospodnji, nije na nama da sudimo.

Kao što rekoh, veruj mi, za poplave nije kriv.
Pa poplavilo i po Hrvatskoj, Bosni. Grna kiša udarila. Mi smo gore visoko, eto bar neke koristi od te planinčine.

Ali je zato njegova administracija kriva za Opširnije »

Baterije za daljinski koštaju 205 dinara

Hroničari će zabeležiti da je bila jednom jedna zemlja gde „Luj Viton“ kupuju na kilo.
I 123 grama Posebne. Naseckane.

„Đe si?“ je, notiraće, pitanje koje je uvek moralo dobiti odgovor pa svi redovno plaćaju mobilni. Struju ignorišu, te na kredit, pa sa grejs periodom, onda naokolo.
Bila je to, čitaće neko, naseobina u kojoj se istraživačko novinartsvo zasniva na konstatnom praćenju tviter naloga Adriane Lime i zavirivanjem u pasoš Čedice Jovanovića. U koju ozbiljni zapadni državnici, a sve posle uspešnog dijaloga u Briselu, hrle da volontiraju u Vladi a sa ruskim gasom gratis ide i proruski ministar.

Zanimljiva država, dakle, gde svi Opširnije »

Prvo lice jednine

Nije znao ko sam. I ne svojom krivicom.
Ili je zaboravio. Svejedno.
Znao je, jedino, da ga čitam. E, za to je bio kriv.

Poznato je, naime, da je od Vardara do Triglava bilo onih koji nisu čuli za koka-kolu ili da od Horgoša do Dragaša ima još više onih koji nisu obavešteni da sudove možeš oprati hladnom vodom, ali su i jedni i drugi znali ko je on.
Svesno je to, baš tako, uredio.

Ma jok, kakav bre Tito. Pa njega ni Latinka ne čita. Više.

Ozbiljni smo ljudi, o rečenici pričamo. O stavu.
I o čoveku koji, ako je verovati agencijama, već 36 sati intervjuiše Boga dok Sveti Petar i Pavle teraju Mojsija da objavi kako je Glavonja, opet, uz Glavnog.

Bio ga je taj glas. Gotovo od kad se prvi put potpisao punim imenom i prezimenom. 
Po toj logici Lukač nije izabrao njega nego mu se ovaj izbrijanih nogu uvukao u krevet. Isti sudionici (vole da) misle kako Dragan Marković nije prepoznao rukopis nego čoveka koji ne zna da kaže „ne“. I tako redom…

Sve i da su u pravu, kako niko sledeći ništa nije naučio na greškama prethodnika.
Neće biti.
Kosi se sa logikom da su svi Opširnije »