Kletva

Jeste li gledali “Šišanje”? Niste”¦šalite se? Aaa? Stvarno niste!
E, onda ste huligani.
Ma, kako “nije to baš tako”. Tako je il’nikako, Latinke mi.  Tako mi Karleušinog glasa i Koraćevih šiški. Peščanik mi iscureo ako vi niste deo snaga haosa, mraka i bezumlja koje ne žele dobro ovoj državi. Balvani na putu u Evropu. Da nije vas mi ostali bi protutnjeli do Brisela.
Stidite se, evnusi.

Dobro ste me čuli. I nešto se mislim, trebali smo čika Veran i ja sve da vas pohapsimo. Pa kad se budete tuširali na čučavcu, kad vas budu tukli mokrim peskom i kad se posle zapišate sebi za vrat, neće vam na pamet pasti da mislite svojom glavom.

Vi ste našli da pravite selekciju filmova, otkud vam pravo da čitate šta vam je volja, jeste li nekog pitali koju muziku je poželjno slušati. Naravno da niste, ali za obraz ne znate.
Izrodi, pa zbog vas je onaj prepošteni Dragojević i pravični Srđan koji je Ivicu nazivao spermatozoidom (ili punoglavcem, sve jedno) morao u SPS. Botu ste vi naterali da onomad pred reformisanim slobistima počne govor sa: drugarice i drugovi. Oteraste, tad me duša zabolela, Opširnije »

Srbija i demokratija

Piše: Čedomir Antić
Demokratsko uređenje nije savršeno. Uprkos tome, za njegovo stvaranje i izgradnju potrebne su ne samo decenije, već i stoleća. Demokratija nije tek vladavina većine, već jedan stabilan sistem ustanova i zbir čvrstih procedura. Demokratijom ne upravlja ćud bezimene većine, već vrlina prosvećene manjine, spremne i sposobne da za misao i uverenje pridobije odgovoru većinu.
U Antici demokratija nije posebno slavljena kao uređenje, ali je postojalo rasprostranjeno uverenje da je popsredstvom nje moguće doći do inače institucionalno neuhvatljive vladavine najboljih -"žtimokratije". Moderna demokratija je samo u retkim, velikim državama, uspostavljena postepenim političkim razvojem. Čak i u državama koje danas važe kao uzori i svetionici demokratskog uređenja, demokarija je uspostavljena posle decenija lutanja, nakon krvavih revolucija. Engleski istoričar Mekouli smatrao je da je tajna engleskog parlamentarizma u činjenici da je tamošnja aristokratija bila "demokratska", a demokratija "aristokratska".

Poslanici su od kneza tražili kišu, plakali su kada je jednom prilikom raspustio saziv skupštine, ali je ta srpska skupština obarala vlade i vladare. U njoj su prvi put na Balkanu držani govori o slobodi i demokratiji. Ona je štitila slobodu štampe.

Moderna demokratija je kao avion. Da bi ste je posedovali i upražnjavali morate biti dovoljno obrazovani, vešti i imućni.

Moderna Srbija nije imala sreće da Opširnije »

Odzvonilo i loptanju

Vlasti su dugogodišnji nemar, nerad i nehat maskirale etiketom MTS-a i parama svih nas, pa će se, ako pita bude praviljena po dosadašnjem receptu, ako sve spadne na nejaka leđa EPS-a, ako zakona a i reda ne bude, ako pred neke nove izbore i EPS bude prodat, sportom u Srbiji baviti samo rekreativci i romantičari.

Košarkaški su letos javno kukali kako nema obećanih para, vaterpolisti su morali da uzmu kredit, navijači Crvene zvezde saznali su marta ove godine da grb njihovog košarkaškog kluba, star 65 godina, vredi 300.000 evra i najzad, EPS je od jesenas sponzor fudbalera Partizana.

Opširnije »

Od svitanja do Karleuše

“Gledaš li ovo? Smrt Utiska nedelje”, dobijam SMS od vrsnog novinara, donedavno alibi autora, dugogodišnjeg prijatelja i jednog od nekoliko ljudi sa kojim ovih nedelja mogu da pričam.

Ne kažem da uvek isto mislimo, da ponekad ne zapenimo u raspravi, ali je poenta da možemo da iznosimo mišljenja i polemišemo: iako on navija za Zvezdu, ja za Partizan; on simpatiše Ruse, ja sam amerikanofil; iako je on pisao za jedan, a ja imao praksu u drugom (konkurentskom) nedeljniku; on preferira plavuše, ja crnke; uprkos tome što je Aleksandar Karađorđević za njega čovek koji smešno priča srpski a za mene Kralj.
Dakle, poštujemo se i kad ne mislimo isto, razumemo ali i korigujemo stavove. Ne vređamo, što je najvažnije.
Retkost.

Danas je, naime, sve crno ili belo.
Nema crvenog, plavog, zelenog. Čak ni sivog.
Ako kažeš da je Kosovo Srbija onda si za Šešelja, Koštunicu ili u najboljem slučaju za krilo demokrata na Dvoru. Ako, pak, konstatuješ da je Biljana Srbljanović odličan dramski pisac onda si čedista, izdajnik.
Osmeliš li se da kažeš kako je u Đenovi pogrešila italijanska policija onda si fan Ivana Bogdanova. Osudiš li lomljenje Beograda, bakljade i huliganske tuče onda si žbir.
Na sceni je sistem oflje, lepljenje etiketa, uopštavanje. Na ceni licemerstvo i zviždanje iz gomile.

Nije ovo majstore, kažem mu, smrt “Utiska”.
Nije ni “Laku noć Srbijo”.
Nikako nije ni dno, jer ko padne i pobrlji nosem, obično se posle izvesnog vremena počne i pridizati.
Ne, od ovog nema dalje. Nema vaskrsnuća.

Dno smo već dotakli onog 5. oktobra, ali smo se uzdigli. Počelo je da (nam) sviće. Dobro, bilo je sporadičnih incidenata kao kad je tadašnji ministar kulture Lečić u TV studiju pitao Arkanovu udovicu: “Kako vam je”, onako sav sažaljiv. Ali se, kažem, jedno vreme, bilo i razdanilo.

A onda je Srbija (i njeno društvo u celini) pokošena opasnim virusom pala u postelju onog trenutka kad je zbog opaske “šta se sipa a šta ne sipa u traktor” kolektivno abolirala čoveka koji je ortačio sa vođom “Tigrova” i pretio upadanjem u parlament,  sa čarapom na glavi.

Ubrzo zatim su ona dva “radikalska očnjaka” ispali iz vilice i progledali posle 18 godina. Njima je, uz medijski vetar u leđa i ambasadorsko dizanje morala, svanulo a Srbiji (i njenom društvu u celini) smrklo. Umrla je u teškim mukama.

Ovo, sa inaugurisanjem Jelene Karleuše u vrhovnog etičara, je parastos.  Nekrolog i SANU i Beogradskom centru za ljudska prava, i Latinkinim liberalima i Dobričinim nacionalistima, i Šumadiji i Krugu dvojke. Paljenje sveća svima nama. Poslednja molitva za duše.

Kako drugačije objasniti da je pola onih koji znaju da čitaju pobenavilo za Karleušinim otvorenim umom. Šta je nagazio političar koji se kleo u isplaženi Džegerov jezik Opširnije »

Sleteo Fantom, zapevala Srbija

U maniru svojstvenom Fantomu slobode. Došao je i bio prisutan na svakom kvadratnom milimetru. Iako ga niko nije video. Ali ga je osetio.
Vratio se Branimir. Najbolji jugoslovenski pesnik 20 veka i intelektualna groma koji je pre svih nas shvatio svu uzaludnost ovdašnjeg bitisanja i dobrovoljno emigrirao.
Vratio se Džoni.

Naime, izabrana dela legendarnog rok muzičara Branimira Džonija Štulića predstavljena su juče u knjižari "Ilegala" u Beogradu. Izdanje "Plato books". Komplet od 14 knjiga Štulićevih prevoda antičke književnosti, tekstova pesama grupe "Azra", autobiografija sa komentarima i knjiga sastavljena od novinskih tekstova o Džoniju.

Branislav Gojković iz "Plato booksa" rekao je na konferenciji za novinare da je Štulić još početkom devedesetih godina planirao da održi 24 koncerta po ugledu na 24 pevanja u Ilijadi, ali da ga je rat u tome prekinuo. "Dvadeset godina kasnije, rekao mi je da je u međuvremenu `prevodio stare`, jer ih ovde nisu razumeli na vreme, što je i dovelo do tragedije u Jugoslaviji".

Nisu oni razumeli ni Džonijeve tekstove koje je, kako sam reče, pisao samo da bi neko slušao njegovu muziku, odnosno trudio se tek onoliko da mu loš tekst ne bi pokvario odlične note.
I zamislite kako će tek sad ovo da razumeju.

No, sve se nešto pitam: kad bi cela Srbija zapevala Džonijeve pesme.

Evo moje liste izvođača i pesama.
Vaše predloge šaljite u komentarima ispod posta.

Koncert bi otvorio Onaj koji uvek otvara

A onda Prvi do

Na to bi se onom prvom obratio Evropejac, novopečeni

Video linkom bi se njemu obratio Vojvoda

Svima njima bivši Ambasador sa pesmom

Opširnije »