Evropski blickrig

Još “samo” da Mladića i Hadžića isporuči Haškom sudu i Srbija u svojoj agendi neće više imati ništa pod stavkom: moramo uraditi. Dobro, treba popuniti i upitnik koji će dobiti od Evropske komisije. Ali, da sad ne sitničarimo. Pominjemo samo "krupne ribe" i " krupnije korake". Posle kojih će moći da u EU bane "bez da se izuva". U prošli utorak se samo najavila, kao dobar komšija, i rekla: Evropo, dolazim!

Zbilja, posle čina zvanične predaje zahteva za članstvo u Evropskoj uniji koji je premijeru Švedske Fredriku Rainfeltu, čija zemlja od januara naredne godine predsedava Unijom uručio Boris Tadić, predsednik Srbije – lopta je na strani 27-orice. Sad od njih zavisi. Više nego ranije.

Od stidljivice do vile

Da li je baš tako.
Ne računajući poslednjih nekoliko nedelja, niko nije mogao da pretpostavi da će stvari teći ovim tokom. Da će biti odmrznut Prelazni trgovinski sporazum, da će posle gotovo dve decenije biti ukinute vize za zemlje Šengenskog sporazuma, i da će Srbija podneti kandidaturu za članstvo u EU, odnosno da će dobiti signal(e) da to učini. Baš sad.

Pominjani su samo Mladić i Hadžić. I rok za njihovo izručenje do kraja godine. Na sve ostalo se mislilo, ali se nije izgovaralo. Onako stidljivo. Kroz trepavice. Prestalo se i sa licitiranjima datumima.
Srbija se, dakle, ponašala prema principu: nisam vila da svijam oblake, već đevojka da gledam preda se, a ako ugledam pomenuti dvojac, odmah ću vam javiti. Nije ih (još) ugledala, ali je u nebo zagledanija više no ikad.

Opširnije »

Sveprisutni TABOO

“A sada, specijalno za našeg dragog i uvaženog gosta:

Dovešće u našu avliju,

suživot i demokratiju,

iznad Beške zora sviće,

dobro dos’o predsedniče,

iznad Beške sunce sija,

radujem se tebi i ja”

Ovako bi, da su muzikanti (kao kamermani) na vreme bili obavešteni, mogla da počne nenajavljena i iznenadna poseta Borisa Tadića graditeljima na mostu kod Beške (auto put Beograd ““ Subotica).
Kad bi se zajebavali. A hoćemo.
Ako može predsednik što ne bi mogla obična sirotinja raja, koja porez plaćati ne može, i trpeti ovoliku fluktuaciju dinara.

Opširnije »

Polemika u državi mrtvih

Mišljenje. I priče.

Ovo prvo svi imaju, kao onu stvar. Samo je pitanje kvaliteta.

Neke priče, pak, nikad da se završe. I uvek sa mnogo bure. Neizostavni pratilac su im po pravilu “šumovi” iz mase. Koja je, uzgred budi rečeno (onako uglas), najlošiji tumač istine. Ali je, svakako, dobro da ih ima. I mnogo loše kad nema.

Tako je i sa predlogom Statuta Vojvodine koji je potvrđen u Skupštini Srbije sa sve usvojenim Zakonom o utvrđivanju nadležnosti, opet, Vojvodine. Ruku diglo 138 poslanika.

Ali, ni posle godinu dana o kad je, prvi put donet ovaj predlog, polemika se ne stišava. Piše se i priča na veliko.

Neposredno pre usvajanja analitičari Đorđe Vukadinović i Slobodan Antonić uputili su preko sajta Nove srpske političke misli “Otvoreno pismo predsedniku Republike i poslanicima Narodne skupštine Srbije” kojim izražavaju zabrinutost u upozoravaju da je proces decentralizacije Srbije krenuo pogrešnim i opasnim putem. I kao što je pretpostavio Dragoljub Žarković u svom “Blic” komentaru, odmah je krenula neka vrsta osporavanja, da upotrebimo ovaj eufemizam. I pisma i autora.

Svetislav Basara tako u “Danasu” ne spori autorima “pravo na rečenu rabotu” ali se kasnije u svom osvrtu, na momente i prizemno, sprda sa potpisnicima pisma govoreći da ga to osocira na grupnjak a autori na “dobre duhove” ili neku instituciju za sebe. Sve, dakle, u stilu osporavanja autora a ne teksta, kao što uostalom radi i izvesna Marina Kolarov Radovanović koja se dan kasnije u “Danasu” pita: Zašto Vukadinović i Antonić?

I sve to u samo tri dana.

Uveče, tog trećeg dana, na RT Vojvodina prikazan je film Žike Pavlovića “Država mrtvih”.

Borisova “božja ruka”

Svi ste čuli onaj davnašnji opis prosečnog Srbina u tri reči "“ u se, na se i poda se.

Nastavimo li u ovom (ciničnom) tonu, možemo reći da taj prosečni Srbin za sve životne muke optužuje vlast (upotrebljavajući zamenicu "oni"), najčešće glasa za one koji su na vlasti (upotrebljavajući floskulu: u koga je vlast, u toga je i batina) ali i traži od nje (vlasti) da mu reši i najbizarnije probleme.

Ako nam ne verujete, proverite kod šefa kabineta ili direktora Narodne kancelarije predsednika Srbije koliko se pisama koje svakodnevno dobijaju odnosi na probleme oko međa, korišćenja zajedničkih prostorija u zgradi, nemarnosti i neljubaznosti opštinskih službenika, a ne bi se začudili da ima i onih koji se žale kako ih svekrva maltretira ili ih je tašta gađala pepeljarom.

Kad Boris Tadić na glavnom odboru Demokratske stranke izjavi: "Moja jasna poruka je da ćemo svakoga trenutka i premijer Mirko Cvetković i ja analizirati rad ministarstava i čelnih ljudi opština u Srbiji. Predlagaćemo mere i smene kada god to bude neophodno", onaj prosečni Srbin, a i neki pride, u znak odobravanja će mu aplaudirati. Njih zanima samo jedno, da imaju efikasnu i odgovornu administraciju na svim nivoima vlasti. Ovu tezu potvrđuje još jedna Tadićeva izjava sa pomenutog Glavnog odbora DS-a: "Sa građanima zajedno moramo proći ova iskušenja.

Znam da su ljudi Srbije spremni da izdrže svaku nevolju ako znaju šta je istina i ako znaju da oni koje su izabrali mogu da preuzmu odgovornost, da trpe i da ne beže od posla."

Šta kaže Ustav

Elem, iako su svi jednaki (imaju ista prava i obaveze), nisu svi Srbi prosečni. Tako će se naći i oni koji će zapitati: a šta kaže Ustav? Njih ne interesuje da li je Boris Tadić dao ovu izjavu kao predsednik Srbije, predsednik Demokratske stranke, bivši predsednik Vaterpolo saveza, sin akademika Ljubivoja Tadića, i da dalje ne nabrajamo. Sve ove apozicije određuju i drugo su ime za Borisa Tadića, ali je njegovo prvo ime – predsednik Republike Srbije.

Član 112. Ustava Srbije, u kome su navedene nadležnosti predsednika Republike, nigde ne kaže da on može da smenjuje ministre. "Odnosi predsednika Republike s drugim državnim organima zasnivaju se na saradnji i obaveštavanju, u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisima i odvijaju se bez odlaganja kad to iziskuje nesmetano izvršavanje nadležnosti predsednika Republike. Narodna skupština i Vlada dužne su da predsednika Republike na njegov zahtev obaveštavaju o pitanjima iz svoje nadležnosti koja su bitna za izvršavanje nadležnosti predsednika Republike", piše u članu 23. Zakona o predsedniku Republike.

Može li onda Boris Tadić da smenjuje ministre i ocenjuje njihov rad?

Opširnije »