Rekvijem za Nemanjinu 11

Mirko Cvetković je 14. februara pokazao da je Mlađan Dinkić bio u pravu najmanje dva puta. U Vladi Srbije ne da ne postoji jedinstvo, već je previše disonantnih tonova i potreban je preokret. Druga je tvrdnja dokazana činjenicom da je Dinkića, možda smenio čovek sa bradom, možda čovek sa sedom kosom ali sigurno nije ovaj Zaječarac sa sedom bradom. On je samo pročitao odluku.

Postoje još, najmanje, dve okolnosti koje su jasne i Tadiću i Cvetkoviću, Dinkiću, Dačiću sa Palmom i "penzionerima", Nikoliću i Vučiću, svima ostalima u opoziciji ali i onima koji se u politiku (pa i kao veštinu mogućeg) razumeju bar malo. Prva, da će izbora biti mnogo pre nego što je bilo ko od pomenutih očekivao ili priželjkivao, svejedno. Druga, da u ovom trenutku nikom od njih (pa ni Tomislavu Nikoliću) nije do izbora.

Naime, niko nema većinu za samostalno i normalno vladanje. I zato naprednjaci daju režimu dva meseca, traže isto toliko vremena od naroda i gledaju kako na namaknu 50 plus jedan odsto, sami ili sa nekim (novim) partnerom. Zato Čedomir Jovanović svako malo ne zna da li je opozicija vlasti ili opoziciji. Zbog toga Dinkić kritikuje i glumi opoziciju u vladi u kojoj je potpredsednik, ali ipak ostavlja ministre u toj vladi i poslanike u okviru vladajuće većine. Zato, najzad, demokrate (bili sa bradama ili samo sedom kosom) daju otkaz tom istom Dinkiću, ali ostave njegove ljude u vladi.

Ko je prešao crvenu liniju

Dakle, to je ono što imamo na talonu.
Da, imamo i Ivicu Dačića koji, dal’ zbog toga što mu je prijala klima u Americi iz Opširnije »

Srbija i demokratija

Piše: Čedomir Antić
Demokratsko uređenje nije savršeno. Uprkos tome, za njegovo stvaranje i izgradnju potrebne su ne samo decenije, već i stoleća. Demokratija nije tek vladavina većine, već jedan stabilan sistem ustanova i zbir čvrstih procedura. Demokratijom ne upravlja ćud bezimene većine, već vrlina prosvećene manjine, spremne i sposobne da za misao i uverenje pridobije odgovoru većinu.
U Antici demokratija nije posebno slavljena kao uređenje, ali je postojalo rasprostranjeno uverenje da je popsredstvom nje moguće doći do inače institucionalno neuhvatljive vladavine najboljih -"žtimokratije". Moderna demokratija je samo u retkim, velikim državama, uspostavljena postepenim političkim razvojem. Čak i u državama koje danas važe kao uzori i svetionici demokratskog uređenja, demokarija je uspostavljena posle decenija lutanja, nakon krvavih revolucija. Engleski istoričar Mekouli smatrao je da je tajna engleskog parlamentarizma u činjenici da je tamošnja aristokratija bila "demokratska", a demokratija "aristokratska".

Poslanici su od kneza tražili kišu, plakali su kada je jednom prilikom raspustio saziv skupštine, ali je ta srpska skupština obarala vlade i vladare. U njoj su prvi put na Balkanu držani govori o slobodi i demokratiji. Ona je štitila slobodu štampe.

Moderna demokratija je kao avion. Da bi ste je posedovali i upražnjavali morate biti dovoljno obrazovani, vešti i imućni.

Moderna Srbija nije imala sreće da Opširnije »