Funkcioneri ko proleteri

"Uči kad nisi hteo da kopaš", parafraza je koja za vreme ispitnog roka kruži među studentima.
I tako oni koji nisu hteli da kopaju – uče, sve nadajući se uhlebljenju. "Ma, valjda će se isplatiti, naći ću neki posao. Ako ništa, idem u politiku", naglas razmišljaju.
Ovakve konstatacije za uzrok imaju visok stepen nepoverenja građana u političare koji ih predstavljaju. Naravno, pod uslovom da oni nisu ili će biti ti političari. Tad zavijaju kao crkveni miševi. Ali u Armanijevim odelima.

Napredak

Zato je, da podsetimo, oktobra 2008. usvojen Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije (počeo da se primenjuje 1. januara 2010.) koji je deo Strategije za suzbijanje korupcije, obaveza Srbije prema preporukama GREKO mehanizma Saveta Evropa, ali i uslov za ukidanje viza građanima Srbije za EU. U delokrug rada Agencije spada i kontrola primanja i imovine funkcionera, koji su do 1. februara 2010. morali da prijave svu imovinu koju poseduju, kao i imovinu članova njihove najuže porodice.

Ove izveštaje je u zakonskom roku podnelo 14.643 funkcionera, dok je njih 1.300 dostavilo izveštaje posle propisanog roka, sa nepotpunim podacima, ili na starim obrascima.
Zorana Marković, direktor Agencije istakla je da broj podnetih izveštaja pokazuje da funkcioneri ispunjavaju obaveze iz zakona, posebno ako se ima u vidu da je Republičkom odboru za sprečavanje sukoba interesa ranije podneto oko 6.000 izveštaja.
Sa ovakvom konstatacijom saglasan je i Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija koji smatra da se ovaj broj prijava može smatrati uspehom. "Ovaj podatak bi trebalo sagledati u kontekstu ukupnog broja ljudi koji bi trebalo da podnesu izveštaje", precizira Nenadić za Ekom:east dodajući da "koliko ih god bilo, činjenica je da postoji veliki napredak u odnosu na doba važenja ranijeg zakona, a očigledno da je uticaja imalo i to što je zakonodavac sada propisao strože sankcije".
Zorana Marković konstatuje da izveštaji i dalje pristižu, ali da je teško proceniti koliko je funkcionera u Srbiji obavezno da podnosi izveštaje o imovini i prihodima, "jer je još u toku prepiska sa državnim organima i institucijama o broju funkcionera, ali da bi se moglo oceniti da ih je oko 18.000, najviše 22.000 do 25.000".

Kontrola

Direktorka Agencije ističe da je nedostavljanje izveštaja o imovini i prihodima, kao i davanje lažnih podataka, krivično delo, navodeći da je više od 95 odsto najviših republičkih funkcionera ispunilo tu obavezu u zakonskom roku. Zorana Marković još kaže da je u procesu izrada Registra funkcionera, kao i da će uporedo biti obrađivani izveštaji koji će, po zakonu, biti javno objavljeni na sajtu Agencije.

Dakle, svaki građanin će na sajtu te institucije moći da ostvari uvid u imetak koji će funkcioneri biti u obavezi da prijave. Čedomir Čupić, predsednik Odbora Agencije dodaje da je na sednici Odbora odlučeno da se ne objavljuje visina štednih uloga ukoliko to funkcioner ne želi, već će u toj rubrici stajati – ima, odnosno, nema ušteđevinu. "Jer prigovor je bio da bi neki kriminalac, ili kriminalna grupa, taj podatak mogao da zloupotrebi i da recimo kidnapuje nekog od članova porodice funkcionera, a da potom traži otkup u visini ušteđevine", pojašnjava Čupić.

Pošto, neki od izveštaja još pristižu, preciznijih (zvaničnih) imovinskih karata još nema, ali su se u medijima mogle videti izjave političara i podaci o tome šta i koliko poseduju. Jednom rečju, ništa. Da im nije onih brendiranih odela, bili bi stvarno kao gore pomenuti miševi. Ispade nekako, čitajući novine, da je Srbija (ponovo) postala zemlja proleterska. Opširnije »

Eldorado za korupciju

Izgleda da je Kosmet, stvarno, najskuplja srpska reč. Ne samo u onom značenju koje je na umu imao Matija Bećković. U smislu verske i kulturne kolevke, već i u materijalnom. No, opet se ne misli ni na onaj, toliko puta pominjani, lignit -već na svež novac iz budžeta. Ali i javnih preduzeća.

Odluka da se iz budžeta Srbije daje novčana pomoć srpskom i nealbanskom stanovništvu na Kosmetu doneta je gotovo pre devet godina kako bi se pomogao "taj živalj dole". Međutim, kako kažu, sagovornici Ekonom:east magazina pare ne odlaze u prave ruke, ne služe jačanju institucija u južnoj srpskoj pokrajini, nego za bogaćenje već bogatih ljudi u Beogradu i kupovinu nekretnina po centralnoj Srbiji.

Kol’ko para

"žBudžet ministarstva za KiM u narednoj godini biće četiri milijarde dinara", kaže za Ekonom:east Oliver Ivanović državni sekretar ovog ministarstva. On dodaje da se tačna cifra novca koji se izdvaja za Kosmet ne zna jer pojedina ministarstva zasebno izdvajaju novac a davanja nisu samo iz budžeta, već postoje i pojedinačne donacije koje daju opštine, Vojvodina, grad Beograd.

"žIzdvajaju se sredstva za plate lokalnih samouprava, projekte povratka, humaniratne svrhe. Ali imamo i sredstva koja izdvaja NIP za izgradnju infrastrukturnih projekata ", pojašnjava Ivanović. Dosta novca odlazi i na socijalna davanja, a oko 25 hiljada ljudi je na platnom spisku. To su pre svega budžetske ustanove, lokalna samouprava, zdravstvo, školstvo.

Nezvanično se pak može doći do podatka da za oko 12 hiljada radno angažovanih u sistemu školstva, zdravstva i lokalne samouprave na Kosmetu, država izdvaja po hiljadu evra u proseku, što je oko 12 miliona evra mesečno. Na godišnjem nivou je to cifra od oko 144 miliona evra.

Opširnije »